Možda je jutro
Možda i veče
Možda sanjam…

Izgubljen ležim
U ova četiri zida
Pa sve oduzimam i zbrajam…

Ja sad moram naučit′ se
Kako dalje živjeti bez nje

A gdje sam moj Bože
Tad gledao
Kad sam toj ženi
Srce predao

I nek′ proguta sinje more
Ove stvari sve
Što ruke su njene
Ih dotakle

Ispratiše noćas hladne kiše
Jednu ženu iz života mog
Rekla mi je da ne treba više
Ovaj život što sam dao njoj

Ispratiše noćaš hladne kiše
Sneni vapaj,stoj živote moj
I dok sada s nekim drugim diše
Ja odlazim u svoj nespokoj

Izvođač: Zoran Jelenković
Tekst dodao/la: maksy
358 pogleda