Odavno nisam bija u konobi
jer tamo se moja ljubav skriva.

Međ´ mrižama negdi u samoći plovi
a sa njon moja duša sniva.

Suze si kajanja isplakala jednon
i rekla mi zbogom za zadnji put.

Odonda na zidu još visi, kao uspomena stara
sa četiri žice, moja najdraža gitara.

Odrišite joj grije i suze sa lica
i vratite mi moju gitaru bez žica
da još jednon zapivan o njoj
o ljubavi jednoj davnoj, dalekoj.

Odrišite joj grije i suze sa lica
i dajte mi moju gitaru bez žica
da još jednom zapivamo mi
pismu koju voljela si ti.

Jer skupa smo bili…
Ma skupa smo bili…
I zajedno tili…
Cili život svoj.

Izvođač: Zoran Jelenković
Tekst dodao/la: maksy
979 pogleda