Jan 11
7
Mnogo ružnih stvari, znam,
nekada sam ti učinio,
a teši se, ni sebi nisam
dobro tad’ mislio.
Sad’ nemam svoje “ja”, znam nemaš ga ni ti,
još curi mi niz leđa,
kad’ ponos ne gleda, ukradi me od sna
nemoj to da te vređa.
Stoj, sutra biće već dvocifren broj dana,
kako ti nisam baš svoj…jesmo li mi zaslužili
da se zavrsi tako?
Stoj, kad’ pozove te nepoznat’ broj
odazovi se, nemiru moj,
smiri me kako umeš ti, samo ti.
Postoje razlozi što zameraš mi ti,
znam ih napamet,
oprosti, nisam znao da volim te,
k’o taj drugi svet.
Sad’ nemam svoje “ja”, znam nemaš ga ni ti,
još curi mi niz leđa,
kad’ ponos ne gleda, ukradi me od sna,
nemoj to da te vređa.
Korak po korak do kraja, ja gazim do daske,
pocepaću maske kad’ pokriju lice istine
i zube stegnuću kad’ zaboli me,
molim te, javi mi se.
