Palo sunce iza surih hridi,
mati čeka da se otac vrati.
Umoran, sa polja, ka i svi težaci.
Već je vrime da se pođe spati.

Ali otac, ka uvik, po svome,
u konobu na kapljicu svrati
pa zapiva onu pismu
ća mu lipu mladost vrati.

Zapivajmo noćas u konobi,
nek se stare uspomene bude.
Tuđi čovik nikad neće znati
što to veže dalmatinske ljude.
Zapivajmo noćas u konobi,
našoj srići dignut ćemo čaše,
i onda kad ne bude nas bilo, pivat će se pisme naše,
ionda kad ne bude nas bilo, pivat će se pisme naše.

Izvođač: Tomislav Ivčić
Tekst dodao/la: maksy
940 pogleda