May 10
14
Marina, tek uz pomoć starih slika
još mogu da se setim tvoga lika
i bude se tad neki nemiri zli
i drugovima pričam da si moja bila ti
sav pijan od te laži, k’o od dobrog
rumenog vina.
Marina, ti si bila moja plima
Marina, svetlo, tama, leto, zima
I verujem još, u tome je spas
i često tako smišljam neki život za nas
A tada, javi mi se stvarnost setna k’o violina
Marina, ja još iste pesme pevam
Marina, ja još iste snove snevam
Iz ničega smeh još stvoriti znam
na kraju svake pesme ipak ostanem sam
i uvek čujem kako šumi more iz daljina
Marina, da l’ ćemo se ikad sresti
Ja ne znam kuda će nas to odvesti
I dobro je to što ne znamo kraj
Sad zbogom, neću reći da te volim
al’ znaj
Marina, ti si bila moja pesma i moja plima
Marina
