Mar 10
31
Mi smo bar imali stare gitare, poneki bedž na reverima.
Glupo bi zvučalo je-je uz ove dileje s revolverima.
Al’ zastavu šezdesetih vezle su gramofonske igle
I put od žute cigle prostro se pred nas.
Mi smo bar imali razne Če Gevare i veće prevare.
To mladost piri u dahu kao šećer u prahu sa bundevare.
Protesti sedamdesetih više su bili odraz mode,
Jer bokal pun slobode točen je za nas.
Mi smo bar imali putovanja, perone, suze, cmakanja.
Crveni pasoš bez mane što prolazi grane bez puno njakanja.
Dnevnici osamdesetih švrljani su na jarke razglednice,
Svet je lice šminkao zbog nas.
Mi smo bar imali snove koji se teško ostvare.
A snovi najčešće vrede tek kad s tobom osede, kad s tobom ostare.
Nije baš sve na kantaru, čitavo čudo kupi lova,
Ali snova nema.
Onda su došle devedesete tužne i nesretne – opake.
Gospod je barut primirisao, pa ‘ladno zbrisao za oblake.
E, kad već puknu ustave, nema nam spada dok se reke ne zaustave.
No i taj dan će svanuti kad-tad.
Onda su došle devedesete tužne i nesretne – fobične.
U udžbenike i u čitanke ušle su bitange obične.
Kasno je da se paniči, dali smo šansu da se ludilo ozvaniči,
A sad smo prosto zgranuti.
Mi smo bar imali neke veze s planetom i sa ljudima.
Znalo se ko togu nosi, a ko cvetić u kosi, o, blago ljudima.
Danas se laž odvažila, a zadnja bagra kroji moral,
Pa je OK koral dignuti oko nas.
Ma jebite se devedesete, vas mogu jedino psovati.
Za vama niko neće žaliti, niti vam stihove kovati.
Jednu ste mladost sludele, budite sretne ako vam i strofu udele
Pred crkvom pravih vrednosti.
Ma jebite se devedesete, i vaša priča je gotova.
I da bog da se nikad ne sete svih ovih protuva i skotova.
Kad zakon metlom zama’ne, ili ih pusti da se međusobno tamane
