Moja je draga vestica,
o tom ni reci nikome,
na zidu ispod ikone,
sara srca i slova.

Ume sa retkim travkama,
mundari tajno s cavkama,
u san dozove dobre trolove,
i uvek osvane nova.

Kada prode ribljom pijacom,
svi sapucu, evo je, bice nevolje,
ali blenu kao pijani njenom podsuknjom, omadijani.

Refren:
Moja je draga najbolja,
andjeo dobrog naboja,
prosek u nedra prolije,
i eto ti carolije.

Druge mi za cas posade,
bezbojnu ruzu dosade,
drzimo palce vrag i ja,
da potraje ta magija.

Moja je draga vestica,
uvraca trista prepreka,
odavde do Beckereka,
i oko carde kod Zablja.

Kad se na putu zadrzim,
paprenu corbu zaprzim,
munja se nebom razmase,
kao zlatna sablja.

I samo baja,
i na pertle mi vezuje cvorove,
sto sve govore,
al” dok mirno spava posten svet,
dugo se mirimo,
to je tek vatromet.

Refren x3

Izvođač: Đorđe Balašević
Tekst dodao/la: Klupko
103 pogleda