Nov 11
6
Aco-Braco, derane moj trsavi
ti i ja smo drzava u drzavi
pukose na vrazjoj burzi
Franjo Josip i Habzburzi
Boljsevici cara skefali
otis”o na dobos Kajzer ko poslednji salabajzer
samo nama nista ne fali
Aco-Braco, derane moj stasiti
kad si vatra svi te “oce gasiti
vracaju nam i zavide
al” to valjda tako ide
samo lepo mozes ruziti
neg”, ogrni jankel stofan
suste suknje ko celofan
zavist valja i zasluziti
Malo mame, malo cerke
opajdare, kaciperke, kibicuju i zagledaju
siparice, gradske smizle, porumene ko ribizle
kad sa nama pripovedaju
ne bije nas dzabe glas
zadeni za sesir klas
i mater vetru dok je nama nas
Aco-Braco, derane moj srditi
da te grdim to mi je ko sebe grditi
to il” nemas ili imas
da te s vrata spazi primas
gust je dati, a ne stiskati
nije gazda kesa suplja
sto budzasto novce skuplja
gazda je ko ume spiskati
Aco-Braco, derane moj cestiti
Bog nek gleda di ce koga smestiti
od Bodjana do Opova
sila hulja i lopova
koji grabe sta odaberu
od Opova do Bodjana
jos je dobrih Vojvodjana
da im s neba “leba naberu
